LOKALNI JUNACI - VEROVALI, ILI NE !!

Smile ::

DS izlozba fotografija - mladi recituju!!
DS izlozba fotografija -dabogda pala ako lažem

Ovo su očigledno studenti Megatrenda ili Singidunuma....
 

prof. Zec ::

Treba krenuti od dve osnovne stvari: koncepta države i društva i sistema obrazovanja. A tu su tragične greške napravljene.
Nije problem ovde što se neko protivzakonito obogatio. To se može rešiti za šest meseci: zatvoriš ga i oduzmeš mu imovinu. Ali, kad vi date milion lažnih diploma, kada pustite ambroziju u sistem i porušite sve vrednosti društva, ne možete to tako lako da iskorenite.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:445704-Zec-Srbiju-pojele-partije

Beograd - Krađa saobraćajnih znakova na putevima u Srbije nije nova pojava, ali je sve učestalija. Najčešći razlog krađa je preprodaja aluminijuma i drugih metalnih delova znakova kao sekundarne sirovine, ali postoje i bizarni razlozi poput - pečenja paprike, pravljenja metalnih ograda, svinjaca, kokošinjaca ili lopata za sneg.


Samo je na putevima u okolini Šapca u protekle četiri godine ukradeno oko 1.000 saobraćajnih znakova, najviše tokom letnjih meseci, jer domaćice na njima peku paprike. Kazne za krađu znakova se kreću od 15.000 do 30.000 dinara, ili zatvor do 30 dana. Ipak, počinioce retko uhvate i sve se završava tako što JP „Putevi Srbije“ napišu prijavu protiv nepoznatog počinioca.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić kaže da je nedavno bio u Aleksandrovcu i Kruševcu, gde je takođe „sezona“ krađa saobraćajnih znakova zbog pečenja paprike.

 

 У Новом Пазару данас је одржан миран протест поводом тренутних дешавања у Египту и Сирији, и осталим исламским земљама захваћеним ратом и политичким нестабилностима.

Према речима учесника, мирни протест нису организовале верске и политичке структуре, „већ само верници који су на овај начин исказали подршку својој муслиманској браћи“.

Поворка верника, пише „Дневно.рс“ прошла је улицама Новог Пазара уз повике: „Текбир – Алах Егбер”, носећи транспарент подршке на коме пише да је Санџак уз исламски народ.

Пар стотина припадника исламске вероисповести мирно је прошетало улицама града и дошло до главног трга Гази Иса бега – Исаковића где су организатори протеста говорили о подршци коју овом манифестацијом пружају народу исламских земаља захваћених ратом и политичким нестабилностима.

Протест је завршен молитвом (довом) и сви учесници су се након тога мирно разишли.
 

Citat ::

Tahir Hasanovic has long been considered a grey eminence among Serbia’s business and political elite. Although he graduated from university as a physicist, in communist Yugoslavia, Hasanovic was active in politics from a young age and held politically prominent positions, first as President of the Belgrade University Students’ Association, then as President of the Youth Organization of Belgrade, and finally as the last “youth foreign minister” of ex-Yugoslavia in 1989. His rise was so rapid that by the age of 30 he was a member of the Central Committee of the League of Communists (Communist Party). At this time he developed extremely close relations with a Party colleague, the current Prime Minister of Serbia, Ivica Dacic, which continue to this day. During the Milosevic era in 1993, Hasanovic was a co-founder and first Secretary General of an opposition party, New Democracy, which was part of the DOS coalition that unseated Milosevic in October 2000. Under DOS, Hasanovic was Chairman of the cadre committee, which oversaw all appointments to government and state-owned industry posts. In this post he developed close ties with the parties that are currently in opposition (ex-President Tadic’s DS, etc.). Since the overthrow of Milosevic, Hasanovic has earned a reputation as perhaps the only individual in Serbia who gets along well with both the governing parties and opposition.

Hasanovic withdrew from active politics sometime around 2003 and devoted himself full-time to business. He has founded and developed successful local companies in several fields, including telecommunications, and has overseen their sale to foreign investors. He sat on the board of directors of two state-owned companies, Centrobanka and the Railway Company. He also either owned or was the director of several other successful companies.

Hasanovic is very active in Serbia’s social life, both via private philanthropic activities, and memberships in key social clubs and investors’ associations. Significantly, Hasanovic is head of Serbia’s Masonic Lodge, which is important given that Serbia’s political elites are all closet-Masons. He is also actively involved with efforts to promote Serbia’s image abroad. For example, he plays a leading role in Serbia’s branch of the Tri-Lateral Commission, as well as being executive director of the East-West Bridge organization.

His contacts should not be underestimated, either in Serbia or throughout the former Yugoslavia. He was offered — and turned down — two very prominent posts in the current government, and has frequent private contacts with Serbia’s Prime Minister, the Defence Minister, and President, as well as with the opposition.

A sad pazite, ista ta biografija istog lika, na istom sajtu, koji je on sam otvorio, ali na srpkom:

citat ::

Tokom decenije duge političke karijere, Tahir Hasanović je stekao ugled konstruktivnog, umerenog i liberalnog političara, željnog da popravljava mostove tamo gde bi drugi voleli da ih ruše. Bio je Predsednik Saveza studenata Univerziteta u Beogradu, Predsednik omladine Beograda i poslednji “ministar spoljnih poslova“ omladine bivše Jugoslavije 1989. godine. Takođe je bio član Predsedništva Centralnog komiteta Komunističke partije 1990. godine iako je tada imao samo 30 godina.

Tahir je bio jedan od osnivača stranke Nova demokratija koja je prerasla u Liberalnu stranku i kasnije njen prvi generalni sekretar. Vršio je bitnu funkciju Predsednika Kadrovske komisije stranaka okupljenih u DOS (Demokratska opozicija Srbije) u vreme demokratske vlade Premijera Zorana Đinđića. Po povlačenju sa političke scene, Tahir danas vreme raspoređuje između porodice – supruge i dve kćerke, filantropskog rada i obaveza koje ima kao član Upravnog odbora u nekoliko srpskih i stranih preduzeća. Ulaže velike napore da Srbiju u svetu promoviše kao liberalnu i tolerantnu zemlju zbog čega je često na putu.

Tahir je jedan od dvoje ljudi na Balkanu koji imaju diplomu poznatog Dale Carnegie kursa za liderstvo i ljudske odnose u Sent Luisu i ovlašćeni je Dale Carnegie instruktor. Danas druge uspešno podučava veštinama ljudskih odnosa, poverenju i entuzijazmu, koji su preko potrebni ovom delu sveta. Predsedništvo EWB nedavno je imenovalo Tahira na mesto Izvršnog sekretara Srpske nacionalne grupe Trilateralne komisije.

Da čovek ne poveruje....
 

Za one koji nisu obavešteni: Gospodin Dereta je sve vreme osim aktiviste NGO uz pomoć svoje supruge i POSLANIK U SKUPŠTINI SRBIJE NA LISTI LDP-a !

BEOGRAD - Komisija za istraživanje ubistava novinara demantuje robijaša i bivšeg Miloševićevog bezbednjaka Radeta Markovića da nije pretio državi tajnim dosijeima. U saopštenju Komisije, koje je potpisao njen predsednik Veran Matić, ističe se da Komisija u potpunosti podržava rad radnih timova koji rade na pojedinačnim istragama ubistava novinara, a da su predstavnici radne grupe pokušali da obave razgovor sa osuđenim Radomirom Markovićem, a povodom novih saznanja o njegovoj ulozi u ubistvu Slavka Ćuruvije.
Osuđenik Marković nije želeo da se izjašnjava o navedenim činjenicama i okolnostima. Nakon tog razgovora tražio je da razgovara sa jednim članom Komisije.
U razgovoru koji je dokumentovan kroz izveštaj člana Komisije, Marković je rekao između ostalog:
"...Policajci koji su sa njim razgovarali previše su 'nisko rangirani' i da će ga izigrati ako im pomogne, a da on zauzvrat ima čvrsta obećanja da će mu se pomoći i da će on izaći sledeće godine na osnovu primene zaštite zakonitosti, ili pomilovanjem, a da je o tome već razgovarao sa savetnikom predsednika Republike Oliverom Antićem".
Osuđeni Marković je takođe rekao da je odmah nakon razgovora sa policijom pozvao svoju suprugu Ivančicu i da joj je rekao sledeće:
"ONI (misleći na policiju) su bili ponovo ovde i bili su vrlo bezobrazni i nemaju nameru da mi se skinu sa grbače".
Navodno na sve to supruga Ivančica je odgovorila da joj je muka od svega, da joj je prekipelo, i da će ako „ONI" naprave samo još jedan korak, ona preseliti u Zagreb, a da će 15 (petnaest) tajnih dosjea koje poseduje , a koje joj je navodno Marković dao, objaviti u svim evropskim novinama, i još negde, a ona zna gde.
Osuđeni Marković ukazuje da će sve to imati veoma ozbiljne i nesagledive posledice kako po njega tako i po državu, ali da mu je više muka od svega kao i njegovoj supruzi, stoji u izveštaju člana Komisije.
Naglašava da u vezi tih dosjea nije pristao na nagodbe sa bivšim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem, načelnikom RDB-a Goranom Petrovićem i njegovim zamenikom Zoranom Mijatovićem, dok je bio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu, kao ni na nagodbu sa tužiocem Haškog tribunala Džefrijem Najsom u Hagu kada je svedočio na suđenju bivšem predsedniku Republike Slobodanu Miloševiću."

Janjušević i Kolesar odbili poligraf u slučaju ubistva novinara Pantića

U istrazi ubistva Pantića poligrafskim ispitivanjem obuhvaćena su lica za koja su postojala saznanja da poseduju informacije vezane za samo ubistvo, nalogodavca i organizovanje. Ovim načinom ispitivanja obuhvaćena su sva lica koja su pristala na test, što je i zakonska mogućnost, ali jedan broj lica nije. Među njima se nalaze i Nemanja Kolesar, kao i Zoran Janjušević koji su odbili ovakav način proveravanja njihovih iskaza datim pred policijom, navode u Komisiji.

U januaru 2002. je 70 odsto kapitala cementare „Novi Popovac“ kod Paraćina, preuzela švajcarska kompanija Holcim, za 52,5 miliona dolara. Prethodno, u vreme raspisivanja tendera za prodaju cementare, predsednik Upravnog odbora bio je Kolesar, a Janjušević zaposlen u kabinetu premijera Zorana Đinđića. Tender za cementaru je prema dostupnim informacijama raspisan u julu 2001. mesec dana nakon Pantićevog ubistva. Međutim, tu su indirektno učestvovali i ljudi iz finansijskog kruga koji su dotad na sporan način poslovali sa cementom, o čemu, prema navodima iz istrage, mogu da se nađu indicije u Pantićevim tekstovima.
Privođeni nedavno

Zoran Janjušević i Nemanja Kolesar su u poslednjih godinu dana proveli po par meseci u zatvoru zbog drugih istraga. Janjušević je krajem 2012. bio dva meseca u pritvoru zbog istrage zloupotreba u firmi „Kargo logistički centar“, a u postupku je svedočio i Milan Janković, alijas Filip Cepter, kao oštećena strana. Kolesar je bio u pritvoru od aprila do juna ove godine zbog istrage privatizacije smederevske železare „Sartid“.

  

OTKAZ: Kupusar iz Ministarstva finansija udaljen s posla!

Ministarstvo finansija saopštilo je danas, povodom objavljivanja fotografija službenog automobila Uprave za trezor punog kupusa, da je protiv odgovorne osobe pokrenut disciplinski postupak i doneto rešenje o udaljenju sa rada.

Ministarstvo je saopštilo da je službeni automobil nenamenski koristio i time narušio ugled ministarstva, državni službenik Uprave za trezor, savetnik u Odeljenju za javna plaćanja, u Filijali Novi Sad, Zoran Mazinjanin.

Na osnovu službenog naloga direktora Filijale Novi Sad, on je upućen na službeni put do ekspoziture Bačka Palanka i postoji osnovana sumnja da je službeno vozilo nenamenski koristio u povratku sa službenog puta.

Pa sad razmislite da li je karma važna...

citat ::

Istina o smrti Dragana Lakovića: Zašto vređaju heroja našeg detinjstva


Dragan Laković. Glumačka i pevačka legenda uz čiji glas i danas stasavaju najmlađe generacije. Ima li nekoga da nije čuo njegove pesme? "Vuče, vuče, bubo lenja", "Ivin voz", "Najlepša mama na svetu"... Slušamo ih svakodnevno u igraonicama i na dečjim rođendanima.

Srpskim internetom se pre dva dana raširila šokantna, potresna priča da je Dragan Laković navodno umro kao beskućnik 31. maja 1990. godine u vozu Beograd - Bar, u koji je ušao na Železničkoj stanici u Beogradu "da bi se malo odmorio".

Vešto napisan tekst osvanuo je na jednom malo poznatom sajtu s juga Srbije, a ubrzo ga je prenelo nekoliko nepouzdanih medijskih portala. Malo po malo, stigao je i do Fejsbuka, gde se proširio ispod nadnaslova "urbana legenda".

"U neko doba, kondukter. Zove. Čovek u naizgled dubokom snu ga ne čuje. Nema odgovora. Laganim dodirom po opuštenom ramenu, pokušava da ga probudi. Uzaludno. Usnuli putnik sa osmehom na licu, već je stigao na svoje odredište. Njegova vozna karta za večnost, već je bila probušena. Dragan Laković... Najbolji drug mnogih detinjstava. Čovek sa kojim smo svi mi, pevali najlepše stihove u svome životu. Čovek koga smo zavoleli, jos dok smo imali sasvim čiste, neisprljane duše. Nekada davno, kada smo bili deca. Umro je usamljen u vozu, na relaciji Beograd - Bar. Bio je beskućnik...", vešto piše anonimni autor u tekstu koji je u međuvremenu povučen sa sajta na kojem je ponikao.

Malo je reći da je ovaj tekst uvredio porodicu i prijatelje Dragana Lakovića. Zgroženi su, kako kažu, saznanjem da neko posle 24 godine posle smrti može da vređa čoveka uz čije smo pesme, koje je snimio sa horom "Kolibri", stasavali. A i danas rastu neki novi klinci.

- Nije istina da je Dragan umro kao beskućnik. Žao mi je što pričaju i pišu neistine o njemu. On je bio izvanredna ličnost, dobar prijatelj i kolega. Preminuo je u naponu stvaralaštva - kaže za "Blic" Minja Subota, veliki prijatelj Dragana Lakovića.

U kakvom to svetu živimo?

 

Najveći broj ljudi nekako previše lako odustane od onoga što jeste. Pomisli "Moj stav sigurno neće promeniti ovu planetu". Zato najčešće i sakriju svoj stav. Ali... kada bi na ovoj planeti bilo sedam milijardi baš vas - bilo bi ovo bolje mesto, zar ne?

Otprilike tako razmišlja i Aron Hunt, nemački fudbaler sa engleskim poreklom, koji je u meču Bundeslige, nastupajući za Verder protiv Nirnberga, izveo potez godine.

Verder je već izgradio solidnu prednost, 2:0, kada je Hunt utrčao u kazneni prostor rivala.

Razmišljajući šta da čini sa loptom, a udaljavao se od gola jer je iz centra šesnaesterca išao ukoso, kada je video da mu jedan od rivala prilazi, pao je baš kada je trebalo da dođe do intervencije defanzivca. Da li je do kontakta došlo, ne znamo. Arbitar koji je sudio meč smatrao je da jeste - odmah je pokazao na penal.

A Hunt je pokazao šta znači biti čovek.

Pridigao se, prišao sudiji i objasnio mu nešto vrlo jednostavno:

"Nije bilo prekršaja, poništite odluku o jedanaestercu".

I, arbitar je upravo to uradio. Iako je tren ranije pokazao na belu tačku, posle Huntove ispovesti - pokazao je da se igra nastavi. Heroju i zvanično najpoznatijem nastavniku fer-pleja u 2014. godini odmah su čestitali igrači rivala, a mi... mi ćemo se umesto čestitke zapitati se još jednom - kakav bi ovo samo svet bio kada bismo, baš svaki put, branili istinu i sprečavali da neko doživi nepravdu.

  

Убијена мечка, спасени мечићи
Три медведића налазе се у зоолошком врту и требало би да буду пребачени у прихватилиште у Румунији

Три мечета чија је мајка убијена у криволову средином марта налазе се у Зоолошком врту на Палићу и тренутно су добро. Две женке и један мужјак стари су око три месеца, када су пронађени имали су нешто више од три килограма, док сада имају више од четири и за најдаље месец и по дана требало би да буду пребачени у Румунију, где се налази прихватилиште за мечиће, једино на територији Европе, речено је на јучерашњем скупу за новинаре организованом у Природњачком музеју.

– Мечка је убијена у криволову на Мојстирско-драшким планинама, југоисточно од Тутина, тело животиње није пронађено, а током истраге полиција је утврдила да се у једној кући налазе три мечета, који сами не би могли да преживе у природи. Надлежни трагају за криволовцима, а сличан случај на овим просторима забележен је и пре пет година, када је убијен мужјак стар пет година – каже мр Милан Пауновић, музејски саветник Природњачког музеја.

Судбина мечића је неизвесна јер, уколико се навикну на људе, неће моћи да буду враћени у природу. Због тога ће, како је објаснио Павле Јовановић, руководилац Групе за спровођење ЦИТЕС конвенције из Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, бити послати у румунско прихватилиште где ће остати око годину и по дана. Велико је питање да ли ће успети да се адаптирају на живот у природи, а уколико се то не оствари, живеће у неком од прихватилишта, али не у Србији, јер код нас такво прихватилиште не постоји.

Убијање медведа у Србији је најстроже забрањено, а усмрћивањем ове мечке популација у нашој земљи практично је смањена за најмање 20 медведа који би дошли на свет у наредних 10 година. Иначе, према процени неформалног удружења „Тим за медведе”, које постоји од 2005. године и од тада проучава медведе на територији Србије, у нашој земљи живи између 70 и 100 јединки мрког медведа.

Казна за убијање медведа је новчана, навео је јуче Јовановић, и износи милион динара. Када мечка има младе, казна се увећава за милион динара за свако мече, јер они нису у стању да преживе у природи. То конкретно значи, напоменуо је Јовановић, да у овом случају починиоци треба да плате најмање четири милиона динара. Убијање медведа је кривично дело за које је запрећена казна до пет година затвора.

Apel novinara Huffington Posta koji se zaljubio u Srbiju

Novinar američkog Huffington Posta objavio je tekst o tome zašto bi ljudi trebalo da pomognu Srbiji koju su zadesile poplave.

"Možda ste čuli da se Srbija i druge zemlje Balkana trenutno suočavaju sa užasnim poplavama.

To je najgora poplava koja se dogodila u ovom delu sveta u proteklih 120 godina. Uništene su mnoge ulice, zgrade i domovi. Broj žrtava raste. Evakuisano je više od 25.000 ljudi iz njihovih domova, od kojih je većina srušena. Tim porodicama očajnički su potrebni hrana, voda, odeća, ćebad, lekovi i druge stvari.

Takođe, moguće je da niste ni čuli da se nešto grozno desilo u Srbiji. Moguće je i da ne znate gde je Srbija (ne, to nije Sibir, hladna oblast na severu Rusije; Srbija se nalazi u Jugoistočnoj Evropi).

Da budem iskren, da mi Srbija toliko ne znači, verovatno ni ja ne bih toliko obraćao pažnju na to šta se dešava.

Ovako: Nisam Srbin. Ne živim u Srbiji. Zašto mi je onda tako stalo do Srbije?

Prvi put sam putovao u Beograd (Srbija) 2012. Onda ponovo 2013. pa ponovo 2014. pre samo dva meseca. Pisao sam o Srbiji ovde u Huffington Postu. Govorio sam o Srbiji i prijateljima koje sam tamo stekao u govoru na TEDx. Čak sam se zaljubio u Srbiju.

Postoji mnogo mesta na svetu kojima je potrebna naša pomoć, a čujemo o razaranjima svakodnevno.

Zašto bismo onda pomagali Srbiji?

Za nas srećnike koji putujemo, postoje neka mesta na svetu koja nam dodirnu srca na neobjašnjiv način. Nekada su to ljudi. Nekada je to priroda. Nekada su okolnosti pod kojima smo došli na neko mesto. Obično je kombinacija svih tih i mnogo više faktora.

Čak i kad ne možemo da uperimo prstom u to kako i zašto su nas ta mesta tako dotakla, ne možemo da ih se oslobodimo. Ona su nas uvukla. Naše oči će uvek svetlucati kad govorimo o njima. Postajemo predstavnici tih mesta koja su nelogično i neočekivano uplovila u naše živote. Postajemo borci za ova mesta, koja većina ljudi nikada neće doživeti, iz razloga koje mnogi ljudi nikad neće razumeti.

Imamo veliku odgovornost kada se to desi. Hteli to da prihvatimo ili ne, zauvek smo dužni ovim mestima. Kada se to desi, ona postaju naša odgovornost – da podignemo svest i pozovemo na akciju pomoći ovim mestima kada im je ona potrebna.

Kao putnici, treba da se uspravimo i predstavimo mesta koja su nam promenila život, koja su nas oblikovala u ono što smo danas i kako vidimo svet.

Srbija je to mesto za mene. A danas, Srbiji očajnički treba pomoć.

Ako se ljudi poput nas ne založe za mesta koja su ih dotakla... Ko će? Lokalno stanovništvo. Komšije. Porodice izbeglica i imigranata iz inostranstva. Ali Srbija nije bogata zemlja. Mesto kao što je Srbija nema ni izbliza snažan sistem poput SAD ili drugih razvijenih zemalja.

Njoj je potrebna pomoć sa strane. Potrebna joj je naša pomoć.

U svom članku nazvanom "Stvari koje sam naučio putujući Evropom sedam meseci", napisao sam: "Ljudi koji imaju najmanje, često najviše daju: Prosečan prihod u Srbiji je manji od 10.000 dolara godišnje, a morao sam da molim da platim bilo šta u društvu mojih srpskih prijatelja".

Vidim ovo kao moju šansu da ustanem, predstavim Srbiju i vratim joj. Da uzvratim tom mestu koje mi je već toliko toga dalo.

Važno je pomoći Srbiji, ali ne samo pomoći radi. Srbiji treba da pomognemo, jer ćemo time pokazati mnogo veći znak svetu. Znak da cenimo mesta koja su nas oblikovala.

Najproduhovljeniji putnici znaju da cilj nije putovati radi novih iskustava. Cilj je dati onoliko koliko si uzeo, kad možeš.

Nekad je i promena valute životna lekcija. Nekada je to dobročistvo. Nekada prijateljstvo, a nekad ljubav.

Značaj pomoći Srbiji je isti kao i značaj pomoći svim zemljama koje su nas dotakle. Važno je da se sećamo da smo, na kraju krajeva, svi u istom timu.

Važno je da uvidimo da sećanjem na mesta koja su uticala na nas, omogućavamo nastavljanje ciklusa davanja i primanja. Tako radeći, putovanja ostaju sveta, značajna i podjednako magična, kao kad smo se prvi put u njih zaljubili.

Ako je vas ikad dotaklo mesto, onako kako je Srbija dotakla mene, mislim da shvatate zašto joj je važno pomoći. Naravno, apelujem da pomognete Srbiji i drugim balkanskim zemljama, ako možete.

Na samom kraju, molim vas, delite dalje ovaj članak, kako bismo podigli svest. Čak i ako to ne uradite, molim vas setite se da se založite za mesta koja su vas oblikovala na vašim putovanjima".

  

Ratibor Trivunac

A.K.A War'n'Pine Trivunac
Čovek koji se celog života trudi da se čuje za njega, konačno uspeo-paljenjem Americke zastave, vrlo originalno i efektno.
Nabeđeni levičar sa Senjaka, dobro situirani borac protiv kapitalizma. Anarho-sindikalista koji je bio jedna od glavnih ispiracija za Mudrosere sa Filozofskog Fakulteta BG (nije trula reklama, nego deskripcija, izvinjavan se).
Uostalom To što mu je Advokat Nikola Barović itekako govori o njegovoj levičarskoj skromnosti.
Ratibor Trivunac je palio i grčku ambasadi i odležao 15 dana u padinjaku, od škole nema ništa ozbiljno (započeo stručnu srednju školu) upisao fakultet i nije dalje dogurao od prve godine...

Akcija i hapšenje anarhosindikaliste Ratibora Trivunca, koji je spalio zastavu SAD, obavezuje nas da podsetimo na ono što je radio njegov deda U priče o hapšenju Ratibora Trivunca zbog paljenja zastave SAD u vreme posete Džozefa Bajdena, upleten je i detalj da je otac ovog anarhosindikaliste u poslovnim odnosima s hotelskim lancem ,,Hajat”.

Kada su već mediji doveli u vezu oca i sina, hajde da dovedemo u vezu i dva Ratibora, dedu i unuka.

Ratibora Trivunca, starijeg, upoznali smo 1997, u vreme kada je na stranicama ,,Politike” objavljivan feljton Vladimira Živančevića ,,Jedan čudan život u zemlji Srbiji”. Njegovo uzbudljivo svedočenje izazvalo je toliku buru da su brojni čitaoci puna četiri meseca na stranicama našeg lista polemisali o Živančevićevim tvrdnjama.

Prilikom jednog od naših susreta u njegovoj kućici na Senjaku, već je bio u toku zažareni dijalog domaćina i gosta mu, stamenog čoveka u godinama, koga nam je Živančević predstavio rečima: „Upoznaj druga Belog, krvnog pobratima Nikole Kalabića. Svašta je tajno radio u životu, svašta zna, teram ga da konačno progovori!”

Sretali smo se i kasnije, razgovarali, a Ratibor stariji nije baš bio spreman da ono što zna stavi na papir. Preciznije, da nešto od onoga što je već napisao obelodanimo u ,,Politici”.

Kao kraljevski oficir bio je na službi u Valjevu i kada je 25. marta 1941. potpisano pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu. Demonstranti su izašli na ulice a komandant garnizona je hteo da ih zaustavi oružjem. Ratibor stariji se odlučno suprotstavio toj ideji i sprečio krvoproliće.

U Valjevu je službovao i Nikola Kalabić, s kojim se Ratibor stariji krvno pobratimio. Od Nikole je dobio na poklon kamu u crnim kanijama, koja im je i poslužila u činu bratimljenja. Ljubomorno ju je čuvao i potanko opisivao njen istorijat, kada smo ga jednom posetili u stanu na Novom Beogradu, upoznavši tada i njegovu suprugu Teofaniju, inače Grkinju.

Njena velika prijateljica bila je Grkinja Stela, udata za slavnog obaveštajca Josipa Kopiniča koji je bio venčani kum Ratibora starijeg.

Kada je posle 1945. već krenuo stazama duboko zakonspirisanih akcija, brzo je stigao u neposrednu blizinu kralja Petra I Karađorđevića. U uniformi oficira, Titov obaveštajac je obavljao i dužnost kraljevog ađutanta.

U tim godinama, neko od visokopozicioniranih, maštovitih oficira Udbe, čak je smislio da i samog kralja Petra I treba vrbovati. Ova akcija izgleda da je trebalo da se odvija baš preko Ratibora starijeg, ali je šef svemoćne Udbe, Aleksandar Ranković, s Titovim znanjem, stavio veto na zamišljenu operaciju. Uz ostalo i zato što bi kad-tad pukla bruka da je Udba vrbovala bivšeg jugoslovenskog kralja.

Početkom pedesetih Ratibor stariji, drug Beli, imao je jedan superpoverljivi razgovor u Beogradu s Titom i Rankovićem. Pošto je u Argentini, što bi se danas reklo, lociran Ante Pavelić, hteo je da na njega izvrši atentat. Kako bi to uradio – interesovalo je Tita. Ratibor stariji je odgovorio da će operacijom promeniti lični opis, jer ga poznaju u krugovima ondašnje političke emigracije, a sve ostalo je lako.

I sam Ranković je bio pomalo zatečen, ali ga je pretekao Tito. Odmahnuo je rukom i rekao Ratiboru starijem da to ne dolazi u obzir, taman posla da zbog Pavelića menja svoje lice. Uostalom, jugoslovenske službe imaju dovoljno pouzdanih, spretnih pojedinaca koji će Pavelića skratiti za glavu. Što se Ratibora starijeg tiče, neka nastavi da radi svoj važni, tajni posao i dalje.

Kada se Ratibor Trivunac, stariji, konačno vratio u zemlju, početkom šezdesetih, usledila je neka vrsta kampanje, u medijima je postavljano pitanje kako jedan kraljevski oficir, emigrant, četnik, itd, itd, može da se slobodno šeta, umesto da mu bude suđeno. Onda je to s najvišeg mesta zaustavljeno.

Ratibor stariji se posvetio drugim poslovima, a u poslednjoj deceniji života poveravao je hartiji ponešto iz svog burnog života i supertajnih akcija u kojima je učestvovao, ili u njima imao glavnu ulogu.

Nataša Bekvalac:

"Moj život je scena. To je poenta", rekla je.

Lepa Novosađanka u stanu ima problema i to sa klima uređajem.
"Nemam klimu već nekoliko meseci... Tako su mi objasnili..
A plavuši je valjda lako objasniti", rekla je Nataša kroz smeh ekipi Ekskluziva.

"Ne hladim se, ja sam uvek vruća", odgovorila je na pitanje kako se hladi.

  

BEOGRAD - Svetskom trendu u polivanju ledenom vodom priključio se i Kristijan Golubović, a na izazov golmana Vladimira Stojkovića.

Golubović je to uradio na Terazijama, uz aplauz brojnih znatiželjnih prolaznika.

"Izazivam Dragana Đilasa pošto je mnogo krao."

I šta je njima u glavi?
Šta im je perspektiva, šta će jdnom živeti?
Jesu li to majke koje će radjati decu ili monstrume?
Našta liče ove cure?

NOVI SAD - S. B. (28) iz Novog Sada tokom vikenda uhvaćena je sa neverovatnih 3,5 promila alkohola u krvi. Ona je upravljala „mazdom 6“, a na mestu suvozača bio je njen momak. Policajcima su rekli da su budući supružnici.

- Devojku smo odmah isključili iz saobraćaja i uveli je u maricu, koja je krenula da je odveze u stanicu na trežnjenje. Nije se bunila. Međutim, kako je marica krenula, tako je njen momak seo u njena kola i krenuo za maricom. Na raskrsnici Rumenačke ulice i Jaše Tomića izašao je iz vozila i stao ispred marice. Policajci su onda i njega testirali i utvrđeno je da ima 1,5 promila alkohola, pa je i on odvezen na trežnjenje - rekao je izvor Kurira.

Šta ti je ljubav...

Slađana Velkov, osim zalaganja za ukidanje obavezne vakcinacije, između ostalog propagira bezgrešno začeće pomoću sirove hrane, gledanja u sunce i hodanja bez čarapa, tvrdi da ženama mesečni ciklus nije potreban, a za lečenje dece od autizma preporučuje ispijanje hemikalije MMS, koja je po sastavu slična običnom izbeljivaču. U jednom od svojih postova na Fejsbuku Slađana Velkov tvrdi da lateralnu sklerozu izaziva „veliki parazit koji živi u mozgu i kopa kanale po telu“.

Na društvenim mrežama izazvana je prava bura pokretom protiv vakcinacije dece i brojnošću članova u grupama koje vodi samozvana doktorka Slađana Velkov.

Samoprozvana doktorka Velkov deluje preko nekoliko internet grupa. Jedna njena Fejsbuk grupa broji više od 38.000 članova, a druga 25.000.

Njoj za lažno predstavljanje preti prekršajna i krivična prijava. Naime, kako “Blic” saznaje, Velkov uopšte nema važeću dozvolu za rad (licencu) niti je član Lekarske komore Srbije, institucije čiji član mora da bude svaki lekar u zemlji da bi mogao da radi.

Takođe, diskutabilno je da li je Velkov uopšte i završila Medicinski fakultet jer Komora ne poseduje informacije o njenoj fakultetskoj diplomi koju je navodno stekla u Skoplju.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/530587/OPREZ-Ona-minira-vakcinaciju-Nadrilekarka-deli-opasne-i-bizarne-savete-na-internetu

Pre nego što je Ronald Rid iz gradića Bretlbora u američkoj državi Vermont umro prošlog leta, više puta se nalazio u situaciji da prima pomoć od darežljivih ljudi. Međutim, ovaj skromni čovek je oduševio javnost, kada je nakon njegove smrti objavljeno da je ostavio 6 miliona dolara lokalnoj bolnici i biblioteci.

Pre nego što je prošle godine Ronald Rid preminuo u 92. godini života, njegovi sugrađani nisu imali predstavu da je ovaj deka multimilioner.

"Jedna žena mu je, pošto je videla da moj klijent po hladnom vremenu nosi samo kačket, isplela vunenu kapu", - ispričala je njegova pravna zastupnica, Lori Rauel CNN-u. Ronald je nosio staru jaknu koju je kopčao pomoću zihernadle, a i košulje koje je nosio svakog dana su bile toliko iznošene da mu je jednom prilikom čovek ispred njega platio doručak u obližnjoj kantini, misleći da je reč o beskućniku. Možda su baš ta mala dobra dela inspirisala ovog čoveka da ostavi trag i vrati nešto lokalnoj zajednici.

"Legat Robert Rida je uplatio svoje prve priloge Memorijalnoj bolnici u Bretlboru i Bruksovoj biblioteci u sumama od 4.8 miliona i 1.2 miliona dolara", piše u saopštenju za javnost Ridove advokatice. Ovaj čovek skromnog izgleda je često posećivao bolničku kantinu i tu doručkovao, prema rečima Đine Patison, portparolke Memorijalne bolnice.

"Niko nije mogao da pretpostavi da je taj čovek milioner. Kada smo čuli da nam je ostavio toliku svotu novca, bili smo zaista iznenađeni", rekla je ona.

Rid je učestvovao u Drugom svetskom ratu, nakon čega je sa bratom radio kao mehaničar. Pošto su prodali radionicu u kojoj je radio, Rid je ostao bez posla, ali nije želeo da se penzioniše. Ovaj čovek se pod stare dane zaposlio kao domar u jednoj radnji. Konačno se penzionisao 1997. godine. Iako poslovi kojima se bavio nisu bili baš dobro plaćeni, ovaj čovek je voleo da ulaže novac u akcije na berzi. Zarada od dividendi je u kombinaciji sa izuzetno skromnim načinom života dovela do toga da je u trenutku smrti ovaj čovek imao ušteđevinu od čak osam miliona dolara.

Osim što je šest miliona dolara donirao bolnici i biblioteci, ovaj neverovatni čovek je ostatak svog bogatstva podelio svojoj porodici i prijateljima.

Nestali avion Malezija Erlajnza MH 370 otet je po naređenju Vladimira Putina a potom je tajno prizemljen u Kazakstanu.

Ekspert Džef Vajz izjavio je da su otmičari podesili navigaciju aviona tako da pošalje podatke da je boing otišao u potpuno drugom pravcu a zapravo je sleteo na kosmodor Bajkonur koji su u Kazahstanu iznajmili Rusi.

Trebalo bi podsetiti da je odmah po nestanku malezijskog aviona premijer te zemlje poslao molbu vlastima u Kazahstanu kako bi se sprovele sve potrebne istražne radnje. Ali zvaničnici Kazahstana nikada nisu poslali odgovor na ovu molbu.

"Kazahstan nema potrebnu opremu i mogućnosti da izvede ovako nešto. Ali Rusija s drige strane može", rekao je Vajz.

"U MH370 su se nalazila tri čoveka koji su po nacionalnosti bili Rusi. Dvojica su imali ukrajinske pasoše sa prebivalištem u Odesi. Da li su baš njih dvojica pripadnici specijalnih jedinica ili operativci na tajnom zadatku?", pita se Džef Vajz.

On priznaje da ne zna zašto bi Putin želeo da otme avion i priznaje da mu je teorija pomalo "ludačka". Ali i pored te tvrdnje iznosi neke razloge zbog čega bi predsednik Rusije naredio otmicu malezijskog aviona.

"Možda je Putin želeo da demonstrira Americi, koja je uvela Moskvi sankcije, da može da naudi Zapadu i svim njegovim saveznicima bilo gde u svetu. Možda je s druge strane želeo da se dokopa nekog od putnika, a možda je otmica imala neki strateški značaj. Ili je Putin želeo da se taj avion jednog dana pojavi napunjen eksplozivom", kaže Vajz.

Malezijski let MH370 najverovatnije je otet, jer se veruje da su komunikacioni sistemi namerno isključeni, kao i da je kretanje letelice namerno usmeravano, rekao je prošle godine premijer Malezije.

Nadžib Razak izjavio je da postoje podaci da je neko namerno iz aviona skrenuo sa putanje boing 777 malezijske kompanije koji je sa 239 putnika i članova posade pre nedelju dana nestao sa radara.

Ovaj Vajz lupa gluposti.  Stvarno svasta ima po Internetu. 

KONAČNO Nataša Bekvalac uči da peva

Nataša Bekvalac je tražila pomoć školovane muzičarke da bi na novom albumu dala vokalni maksimum.

Ratibor Trivunac

A.K.A War'n'Pine Trivunac
Čovek koji se celog života trudi da se čuje za njega, i sad je konačno uspeo-paljenjem Americke zastave, vrlo originalno i efektno.
Nabeđeni levičar sa Senjaka, dobro situirani borac protiv kapitalizma. Anarho-sindikalista koji mi je bio jedna od glavnih ispiracija za Mudroseri sa Filozofskog Fakulteta BG (nije trula reklama, nego deskripcija, izvinjavan se).
Uostalom To što mu je Advokat Nikola Barović itekako govori o njegovoj levičarskoj skromnosti.

Trivunac je bio uhapšen i optužen zbog bacanja Molotovljeva koktela na ambasadu Grčke u Beogradu 24. avgusta 2009.
 
Takođe je juna 2011. bio osuđen na 15 dana zatvora i poslat je u Padinsku Skelu na izdržavanje kazne zbog kršenja javnog reda i mira i nedozvoljenog okupljanja prilikom demonstracija protiv NATO u Beogradu.



http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/545033/KO-SU-ANARHISTI-SA-IZMETOM-Policija-i-BIA-ispituju-veze-ekstremnih-levicara

Гостујући у јутарњем програму ТВ Пинк на тему зависности, представница Војно медицинске академије, специјалиста психијатрије, чије име из осећања гађења не бих поменуо, међу зависнике од опојних дрога, алкохола, никотина и др. навела је и „зависнике“ од здраве исхране којима је потребна психијатријска помоћ и лечење.

Наведени став је по налогу Новог светског поретка заузело удружење психијатара на светском нивоу, са усвојеним ставом, да се сваки становник који тежи здравој исхрани, односно јавно залаже за здравствено безбедне намирнице, присилно лечи и затвори у психијатријске установе.

Наравно, чим су САД, као највећа терористичка држава на свету и логистички сервис Новог светског поретка стале иза такве препоруке психијатрима, она постаје императив за психијатре држава познате под именом „банана држава“. Емисија на ТВ Пинк је данас оправдала наведени назив.

Од данас, 9. марта 2015. године у Србији, свим произвођачима здравствено безбедних производа, органских производа, еколозима и вегетаријанцима, као и избирљивим купцима који покушавају да очувају своје здравље и здравље своје породице, прети проглашавање за психијатријске болеснике, присилна изолација и лечење средствима које убијају свест, односно претварају људе у зомбије.

Нас не чуди став највећих терориста на свету, толико су злочина починили да им се нити број не зна, али смо згађени послушништвом Војно медицинске академије која је до јуче представљала симбол врхунске здравствене заштите и поверења. Можда би ти тзв. психијатри могли прво на свом примеру да објасне јавности такву промену свести здравствених радника да своју струку и углед своје установе и свој лични углед, баце, не у блато, него у септичку јаму.

Еколошки покрет Србије
Директор
Никола Алексић

Hrast - verski "zapis" na trasi autoputa Beograd - Južni Jadran, na deonici od Ljiga do Preljine, posečen je "na nedostojanstven način", rekao je predsedni MZ Miliša Nikolić, a nalogodavci su to uradili u mraku, krijući se od javnosti.

"Ako je habost trebalo da se sruši, trebalo je to učiniti tokom dana, uz prisustvo sveštenika jer je to drvo svetinja staro preko 600 godina i nije red da se seče kada vampiri izlaze", rekao je Nikolić agenciji Beta.

On je istakao da meštani Savinca neće prilaziti mestu gde se nalazio hrast, niti će organizovati bilo kakve proteste jer je to već gotova stvar.

Seču hrasta najavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, a meštani su joj poručil da dođe i sama to uradi.

Ko je posekao stari hrast za sada nije poznato.

Socijolg ojašnjava da se “sponzoruše razlikuju od prostitutki po tome što je kod njih prisutan veći stepen poremećaja mentalne strukture”.

“Iako dosta slične, sponzoruše se po nečemu razlikuju na više tipova.
Postoji takozvana žena borac -'tatina ćerka' veoma ženstvena bije tatinu bitku, zastupajući muške interese, a novac joj je osnovni cilj.

Drugi tip je žena devica - mamina ćerka ne traži da joj novac bude osnovni cilj, ali uvek traži starijeg gospodina za društvo radi interesa.

Ono što ih čini istim je da na isti način ostvaruju cilj pružanjem seksualnih usluga uz naknadu, bez unošenja emocija.

Sponzoruša se razlikuje od prostitutke po tome što je kod nje prisutan veći stepen poremećaja mentalne strukture i pored materijalnog interesa, postoji strast za ovakvim statusom”, objašnjava Vujović.

On dodaje da ima žena koje ulaze u svet prostitucije isključivo radi bolje zarade.

Citat ::

Američku glumicu i dobitnicu Oskara, Suzan Sarandon (68), nedavno je ostavio 31. godinu mlađi dečko, Džonatan Briklin i zamenio je drugom damom koja je takođe zašla u sedmu deceniju.

Ovu glumicu ćemo gledati u najnovijoj indi tragikomediji “Tri generacije” gde će glumiti Doli, baku lezbijku, jednog tinejdžera transseksualca.

A onda se pitate otkud djubre koje se emituje na Pinku i Happy TV?

Ovo ti je znak da , je drzavi tesko i da ce jos da uzima od narodA.????????

Dalaj Lama ::

Vi ste profesori, krenite u rat protiv starleta, sponzoruša, pevačica, tajkuna i pobedite ih

citat ::

"Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori, Na dan kada smo proslavljali vaše apsolventsko veče, odložen je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popunjavaju pojavili u javnosti.

Ovaj događaj samo je jedna od brojnih manifestacija urušenosti našeg prosvetnog sistema, kao i društvenog sistema u svim oblastima. Dolazeći na vaše veče i gledajući vas onako doterane, nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmišljala sam o tome hoćete li uspeti da zadržite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suočite s niskim platama, nedovoljnim uvažavanjem profesorske profesije, prilično nezainteresovanim učenicima, roditeljima koji su uvek na strani svoje dece (čak i ako je to na njihovu štetu), različitim pritiscima i omalovažavanjem.

Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju. Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način.

Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima. Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape.

Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati. Ponosite se svojim zanimanjem koje se može steći samo upornim, vrednim radom, odricanjem, nespavanjem i višegodišnjim samosavladavanjem i samoodricanjem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!

Pokušavaju da omalovaže profesorsko zanimanje. Imajte na umu to da ste vi čuvari dostojanstva svoje profesije. Zvanje profesora stiče se sa puno truda, ali još više muke treba uložiti u znanje kako nositi tu važnu titulu. Vodite računa o načinu na koji se ponašate i kada niste u školi,razmišljajte o svom odevanju, stavu, odnosu prema kolegama, prema učenicima i njihovim roditeljima. Ako sebe srozate u sopstvenim očima, onda će vas i okolina gledati sa omalovažavanjem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer VI STE PROFESORI! Volite svoje učenike.

Upoznajte ih sa onim plemenitim što nose u sebi, a čega često nisu svesni. Izvucite ono najbolje iz njih. Podignite im ugled u njihovim sopstvenim očima. Nipošto im ne poklanjajte ocene, ali im stalno omogućavajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i poštujte njihov trud. Pokažite im da mogu biti uspešni ako rade. Ne ubijajte im volju. Profesorski autoritet ne stiče se preteranom strogošću i samovoljom, već pravednošću i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridržavaju. Hvalite najbolje jer ćete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najbolji. Pružajte šansu mnogima da ponekad budu najbolji.

Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture. Učite učenike da vole svoju zemlju. Često se može čuti kako profesori svojim najboljim učenicima savetuju da što pre odu odavde.

Počelo je da se podrazumeva da je najbolji uspeh u školi sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu! Ukažite najboljim učenicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer će joj, kao najbolji, pomoći da se oporavi i postane bolje mesto za život. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemlju svakojakom ološu! Zacrtajte im kao životni zadatak da se bore protiv živog blata u koje tonemo. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer VI STE PROFESORI! Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima.

Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedićete tako što ćete dati sve od sebe da saržaje koje treba da predstavite svojim učenicima učinite zanimljivim, uzbudljivim, svežim. Uspećete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono što radite i ako ste posvećeni. Učenici to mogu da prepoznaju, i to nepogrešivo.

Ne obazirite se na činjenicu da se neke vaše kolege ne pripremaju za časove, da mnogi ništa ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trulež oko sebe i ne predajte mu se! Neka vaš čas bude oaza znanja u sveopštoj pustinji, svetla tačka u mraku, zrno smisla u besmislu. Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet škole i znanja (a to se ne može postići nijednim zakonom, već entuzijazmom profesora), padaće kao domine sve prepreke ka boljem životu u Srbiji. Od časa srpskog do ekonomskih reformi! Od časa srpskog do borbe protiv korupcije! Od časa srpskog do kosmosa! Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja. U tome je razlika između vas i raznoraznih menadžera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavanje magle. U njihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u vašim rukama je budućnost ove zemlje. Nikada nemojte zaboraviti: VI STE PROFESORI!

Nedostaju nam zidari, tasari... svi su postali menadžeri
Premijer Aleksandar Vučić rekao je danas da će u reformi obrazovanja biti najviše problema, ali da će u Srbiji biti uvedeno dualno obrazovanje.

Vučić je, na pitanje studenata tokom predavanja na Pravnom fakultetu, govoreći o dualnom obrazovanju, rekao da Srbiji nedostaju bravari, tesari, zidari.

- Nemamo ih, angažujemo ljude iz Bosne, Crne Gore, zato što smo u prethodnih 15 godina svi postali menadžeri - rekao je Vučić i dodao da je potreban dobar broj menadžera, ali da, kako kaže, treba da napravimo nešto novo.

KO JE TAJ ČOVEK? Čudesna priča o belcu na jednoj od najčuvenijih fotografija...

Pogledajte sada ponovo jednu od najčuvenijih fotografija svih vremena. Na prvi pogled moćna, ali na isti taj prvi pogled - zaista skriva punoću istine. A istina je lepa. Važna. U njoj je suština.

Tragajte zato za suštinom, ne samo za onim što se vidi. Tako se i postaje heroj.

http://sport.blic.rs/Ostali-sportovi/Atletika/281038/KO-JE-TAJ-COVEK-Cudesna-prica-o-belcu-na-jednoj-od-najcuvenijih-fotografija

citat ::

Posle prošlonedeljnih napada u Parizu, vlade širom sveta su pozvale tehnološke kompanije da prave proizvode koji će omogućiti bezbednosnim službama da bolje nadziru komunikacije, navodi BBC.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da ekstremisti Islamske države verovatno izbegavaju proizvode velikih kompanija i da se na internetu mogu naći oruđa za enkripciju poruka. Ekspert za digitalnu forenziku Piter Samer rekao je da sistemi kao što je "SureSpot" omogućavaju korisnicima jednostavan način da koriste enkripciju za svoje poruke.

Konsultant za sajberkriminal Alan Vudvard rekao je da teroristi koriste OTR (Off the Record) protokol, koji nudi E2EE (end-to-end enkripciju), i dodao da se na portalima džihadista nalaze linkovi za oruđa za kodiranje koji se mogu skinuti s interneta.

"Svaki džihadista koji drži do sebe zna kako da nađe siguran način za komunikaciju", naveo je on.

Jedan od dobrih načina je i komuniciranje preko PM na nekom od foruma kao što je naš. Naravno šifrovano i bez pominjanja reči kao što su: Alah, bomba, kalašnjikov, atentat, ubistvo ili Streihholzschachtel

MSP Tunisa obavestio našu ambasadu da su joj još prošle godine nadležni organi nacionalne garde oduzeli registarski broj, ali je očigledno nabavila falš

Bivša ambasadorka Srbije u Tunisu i nekadašnja ministarka za dijasporu Milica Čubrilo Filipović očigledno ne može da se pomiri sa životom bez povlastica. Prema saznanjima Kurira, Čubrilova, koja već četiri godine nije ambasador, i dalje živi u Tunisu i vozi auto s falsifikovanim tablicama na kojima su oznake srpske ambasade.

Ministarka za dijasporu u Vladi Republike Srbije postala je 2007. godine, čim je Boris Tadić "primetio njene kvalitete"? Njegova sklonost dekretima podigla je Milicu na još viši nivo!
Predsedničkim ukazom postavljena je za novog ambasadora Srbije u Tunisu, gde je i rođena (zna žena teren odlično!).

Milici Čubrilo mandat ambasadora istekao je u decembru 2013, a u junu 2014. trebalo je da napusti Tunis. Ipak, rešila je da ostane u toj zemlji, a da situacija bude ozbiljnija, njoj je nacionalna garda Tunisa skinula tablice jer su bile nevažeće.

Prema saznanjima Kurira, ona i dalje vozi auto s diplomatskim tablicama na kojima su oznake srpske ambasade u Tunisu, što je mimo propisa.
- MSP Tunisa je obavestio našu ambasadu da su joj prošle godine nadležni organi nacionalne garde oduzeli tablice, te je očigledno da ona sada vozi falsifikovane tablice. To što bivša ambasadorka vozi auto s falsifikovanim tablicama predstavlja proceduralni problem za državu i ruši ugled naše zemlje. Upravo je na ambasadorima da budu primer ostalim građanima, a Čubrilova kao da je zaboravila na to. Pitanje je i zašto joj je toliko stalo do tih tablica - kaže naš izvor.

Bivši ambasador Vladislav Jovanović ocenjuje da bi MSP trebalo da reaguje povodom ovog slučaja i napominje da ambasador, po prestanku mandata, ostaje bez svih povlastica.
- To je prekršaj prema Srbiji, organi MSP bi trebalo da ispitaju taj slučaj i deluju u zavisnosti od rezultata. Osim što je učinila nešto protivno našim propisima, ona škodi ugledu jedne zemlje. Diplomatske tablice inače obezbeđuju povlasticu za parkiranje, ali i imunitet vozača od hapšenja, kažnjavanja... Ako policija zemlje domaćina, na primer, legitimiše vozača koji vozi auto s diplomatskim tablicama za neki propis, ona ne sme da ga kazni, već obaveštava nadležne institucije, a oni onda našu ambasadu, koja šalje dopis našem MSP - objašnjava Jovanović proceduru.

Nafatirala se
OBEZBEDILA I MUŽA SA 40.000 EVRA

Čubrilova je ukazom bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića imenovana za ambasadora Srbije u Tunisu, gde je i rođena. Za vreme ministrovanja svom tadašnjem momku a sadašnjem mužu Nikoli Filipoviću dodelila je iz budžeta 40.000 dolara za snimanje dokumentarnih filmova. Novac mu je dodeljen iako se on nikada nije bavio tim poslom, a isplaćen je preko neprofitne organizacije Srpska narodna odbrana iz Toronta.